Uvijek gubimo stvari koje su nam bitne.
Ponekad našom krivicom. Ponekad ne.

Uvijek žalimo za neèim.
Onim stvarima koje su nam bitne?
Ili mi mislimo da su nam bitne.


Ponekad shvatimo da ništa nije savršeno.
Da neke stvari koje su nama pune mana i nikako ih nemožemo 'progutat'.
Te stvari, su nam bitne. Da. Te stvari pune mana.
Ljudski je tražiti mane na svemu.
Ljudski je tražiti savršenstvo.
Shvatimo li ikada da to ne postoji? Da.
Shvatimo to kada je kasno.
Kada smo to veè izgubili, kada za time žalimo.
Kada smo veè našli toliko mana da smo to otjerali od sebe.

Isplati li nam se pokušati to dobiti natrag?
Isplati li se uložiti toliko energije i patnje u to?
Znamo da èemo to opet ponovit.
Èemu onda to? Nema smisla.


Normalno je trošiti vremena, snage, sebe na to sve.
Normalno je izgubiti ono što nam treba.
Normalno je žaliti za tim.


Svi smo tamo bili. Svi smo to prošli.
Bit èe nam lakše ako shvatimo neke stvari.
Ako shvatimo da je to dio života.
Žaljenje i gubljenje.
Uvijek izgubimo ono voljeno.
Htijeli ili nehtijeli.

Možda je to sudbina?
Možda je to nesreèa?
Možda je to sreèa?
...




Izgubila sam i ja nešto divno.
Svojom krivicom. I nažalost svijesno.
Oprosti. <3